KODEKS NOVINARA

---

UEM Comnet, PROUNS, DNV, DNN, UMMR, donose Kodeks novinara kao etički standard profesionalnog postupanja novinara i kao donosioci snose odgovornost za mišljenja izneta u njemu.

Pravo svakog čoveka na pristup informacijama, proklamovano u članu 19. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, osnova je novinarske delatnosti. Odgovornost novinara prema javnosti ima prevagu nad bilo kojom drugom, posebno prema poslodavcima ili državnim službenicima. Novinarstvo je profesija koja zahteva vreme, resurse i sredstva za postizanje praktičnih rezultata neophodnih za njenu nezavisnost.

Dužnost novinara, koji pripadaju udruženjima donosiocima Kodeksa novinara i osnivačima samoregulatornog tela Savet za medije, kao i onima koji će se naknadno priključiti i prihvatiti njegovu nadležnost, bilo kolektivno putem drugih medijskih udruženja, medijskih kuća ili pojedinačno, je da slede etičke i profesionalne standarde sadržane u kodeksu, u cilju podizanja ugleda novinarske profesije, zalaganja za slobodu mišljenja, govora i izražavanja i nezavisnosti medija, stavljajući interes javnosti za potpunim, blagovremenim i istinitim informisanjem iznad svih drugih interesa.

Interes javnosti podrazumeva objavljivanje svih važnih informacija koje su čitaocu/slušaocu/gledaocu od pomoći pri formiranju vlastitog suda/mišljenja o pojavama i događajima.

Kršenje principa i standarda Kodeksa nosi sa sobom uskraćivanje bezrezervne podrške novinarskih udruženja i kolega, kao i izricanje adekvatnih mera od strane organa i tela samoregulatornog tela Savet za medije.

Novinari, odnosno urednici, profesionalno su odgovorni javnosti (čitaocima /gledaocima/ slušaocima) i izdavaču/vlasniku medija, za pridržavanje zakona, principa i standarda drfinisanih kodeksom. Ti principi i standardi su primarni u odnosu na privatne, ekonomske, političke i druge interese vlasnika. Obaveza medija jeste prioritetno zadovoljenje javnog interesa i poštovanje Kodeksa, i vlasničko pravo ga ne sme narušiti.

Izdavač/vlasnik ima pravo da definiše uređivačku politiku u skladu sa zakonom i sa Kodeksom.

Ovaј Кodeks definiše vodeće principe ponašanja novinara pri istraživanju, uređivanju, prenošenju, širenju i komentarisanju vesti i informacija, kao i pri opisivanju događaja u bilo kom mediju.

OSNOVNE DUŽNOSTI NOVINARA

1.Poštovanje činjenica i prava javnosti na pouzdane informacije prva je dužnost novinara.

2.U ispunjavanju ove dužnosti, novinar mora da štiti principe slobode u prikupljanju materijala i objavljivanju vesti, kao i da štiti pravo na pošten komentar i kritiku sopstvenog materijala kao odgovor, kao i u privatnoj kritici i novinarstvu. Novinar mora jasno razlikovati činjenične informacije od publicistike i kritike.

3. Novinar treba da saopštava samo one činjenice za koje pouzdano zna poreklo ili izvor. Novinar ne bi trebalo da krije važne podatke niti da falsifikuje dokumenta. On/ona je dužan da sa velikim oprezom reprodukuje izjave ili druge materijale koje nejavna lica objavljuju na društvenim mrežama

4. Novinar mora koristiti isključivo poštene metode da bi dobio informacije, slike, dokumenta i druge podatke. On/ona mora uvek da informišu o svom statusu novinara i da se uzdrže od prikrivene upotrebe audio snimanja, fotografisanja i video snimanja, osim u slučajevima kada prikupljanje informacija, koje su nesumnjivo u javnom interesu, nije moguće bez upotrebe slične tehnologije. Novinar ima pravo na nesmetano istragživanje činjenica od javnog interesa kao i pravo da zahteva slobodan pristup neophodnim izvorima informacija.

5. Shvatanje hitnosti ili neodložnosti za objavljivanje materijala ne sme da ima prednost nad proverom činjenica, izvora i/ili mogućnosti da se pruži odgovor na objavljene podatke.

6. Novinar mora dati sve od sebe da blagovremeno, eksplicitno, potpuno i transparentno ispravi sve greške ili netačnosti u objavljenim informacijama.

7. Novinar mora čuvati profesionalnu tajnu u pogledu izvora informacija koje je dobio u poverenju.

8. Novinar mora da poštuje privatnost. On/ona mora poštovati dostojanstvo osoba pomenutih i/ili predstavljenih u materijalima i obavestiti sagovornika da li će razgovor ili drugi dati materijal biti korišćen u publikaciji. On/ona treba da obrati posebnu pažnju na neiskusne i ranjive sagovornike.

9. Novinar mora biti siguran da širenje informacija ili mišljenja neće doprineti širenju mržnje ili predrasuda, kao i učiniti sve da izbegne diskriminaciju po osnovu geografskog, socijalnog ili etničkog porekla, rase, pola, seksualne orijentacije, jezika, religija, invaliditeta, političkih i drugih mišljenja.

10. Novinar mora uzeti u obzir sledeće ozbiljne profesionalne povrede:

• plagijat

• lažno predstavljanje činjenica

• klevetu, povredu časti, ogovaranje, neosnovane optužbe

11. Novinar ne treba da bude pomoćno oruđe policije ili drugih službi bezbednosti. Od njega/nje se može tražiti samo da pruži informacije koje su već objavljene u medijima.

12. Novinar treba da pokaže solidarnost sa svojim kolegama, a da ne uskraćuje pravo na istraživanje, dužnost obaveštavanja javnosti i pravo na kritiku, komentar, satiru ili uređivački izbor.

13. Novinar ne sme da koristi slobodu medija da bi služio bilo kom drugom interesu i mora da se uzdrži od sticanja bilo kakve nepravedne prednosti ili lične koristi širenjem ili nedistribucijom informacija. On/ona mora izbeći – ili zaustaviti – sve situacije koje ga/nju mogu dovesti do sukoba interesa dok je na dužnosti. On/ona mora da izbegava svako preplitanje između sopstvenih aktivnosti i reklamiranja ili propagande. On/ona mora da se uzdrži od bilo kakvog oblika insajderske trgovine i tržišne manipulacije.

14. Novinar ne sme preduzeti nikakve radnje koje bi mogle da ugroze njegovu nezavisnost. Međutim, on/ona mora da se ponaša u skladu sa metodama i principima za prikupljanje i širenje informacija – kao što su nezvanično, anonimnost, zabrana distribucija – koje je dobrovoljno prihvatio/la, pod uslovom da su ove obaveze jasne i nepobitne.

15. Novinari dostojni ovog zvanja smatraju svojom dužnošću da se savesno pridržavaju navedenih principa. Ne mogu biti primorani da izvrše profesionalnu radnju ili da izraze mišljenje suprotno svom profesionalnom ubeđenju ili savesti.

16. U okviru zakonodavstva svake zemlje, u pitanjima profesionalne časti, novinar priznaje nadležnost samoregulatornog tela Savet za medije, te se isključuje svako mešanje vlada ili drugih državnih struktura.

I TAČNO, POTPUNO, OBJEKTIVNO I BLAGOVREMENO IZVEŠTAVANJE

1. Obaveza je novinara da tačno, potpuno, objektivno i blagovremeno izveštava o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu pridržavajući se standarda novinarske profesije i naročito uvažavajući pravo privatnosti.

• Objavljivanje informacije ne sme da spreči njeno moguće dejstvo na medij ili njegovog vlasnika.

• Politička ili ideološka opredeljenost novinara, urednika illi vlasnika medija ne sme da utiče na odluku o njenom objavljivanju.

• Kao takva, moraju se naznačiti saopštenja političkih stranaka ili drugih interesnih grupa. Kada se saopštenje redakcijski obrađuje, mora se naznačiti primarni izvor informacije. U tom slučaju se ne smeju izmeniti činjenice, kontekst u kojem su upotrebljene, niti njihov smisao.

2. Novinari i urednici su obavezni da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja.

• Kod prenošenja agencijskih vesti odgovornost snose mediji koji je objavljuju. U slučajevima kada se agencija navodi kao izvor informacije, skraćivanje ili dopuna te informacije ne sme biti takvo da promeni osnovno značenje, tj. zaključak koji je agencija plasirala.

• Kada se objavljuju rezultati ispitivanja javnog mnjenja, treba navesti: naručioca, naziv sprovodioca ispitivanja, vreme realizacije, broj ispitanika i postavljena pitanja.

• Kada je objavljeni komentar delimično ili potpuno u suprotnosti sa uređivačkom politikom ili stavom redakcije, potrebno je obavestiti javnost o tome.

• Nespojiva je sa novinarskom profesijom otvorena podrška i zalaganje za jednu političku stranku ili opciju.

• Autorizacija teksta nije obavezna, a ukoliko se odobri intervjuisana osoba ne može menjati novinarska pitanja, smisao i kontekst svojih odgovora, ako su verno preneti bez izmena.

• Novinari i mediji, nemaju pravo menjati sadržaj fotografije bez saglasnosti autora.

• Publika - čitaoci/gledaoci ne smeju da se dovodu u zabludu po pitanju fotografije i fotomontaže. Mora se jasno naglasiti šta je u pitanju.

• Pri digitalnoj obradi dokumentarne fotografije su dozvoljene su samo minimalne korekcije, po pitanju boje, kontrasta, oštrine, i slično, koje ne menjaju njen sadržaj.

3. Izvor informacije koja se prenosi mora se naznačiti. U situacijama kada izvor ne želi da bude otkriven, novinari i urednici dužni su da postupe sa dužnom profesionalnom novinarskom pažnjom i svojim novinarskim autoritetom staju iza informacije i odgovaraju za njenu tačnost.

• Kada izvor informacije traži da ostane neimenovan, redakcija mora toda ispoštuje. Izuzetak su situacije kada su u pitanju informacije vezane za planiranje zločina, kršenje ustavnog poretka i bezbednosti države. U tim slučajevima redakcije je obavezna da to prijavi nadležnim organima.

• Oznakom poverljivo označene informacije mogu se objaviti samo u slučaju da se utvrdi da je pravo javnosti da bude informisana prioritetno u odnosu na razloge poverljivosti informacija.

4. Kada je potrebno, novinar je dužan da pribavi stavove i mišljenja što više izvora.

• Informaciju je neophdno proveriti sa najmanje dva nezavisna izvora informacija, pogotovvo kada postoje indicije da izvor koji daje informaciju daje nepotpunu i/ili netačnu informaciju, kao i u slučaju kada ključne informacije potiču od anonimnog, odnosno poverljivog izvora.

5. Neosnovane optužbe, klevete, glasine, izmišljena pisama ili pisama čiji autor nije poznat ili njegov identitet nije proverljiv ne smeju se objavljivati.

• U skladu sa načelima profesionalne etike mora biti i sam sadržaj pisama koja se objavljuju, u suprotnom se pismo ne objavljuje. Adresa pošiljaoca se ne objavljuje, ali mora biti poznata redakciji.

• Ne treba da se objavi pismo za čijeg pošiljaoca postoji sumnja, ili je samo pismo izmišljeno. Nisu dozvoljene ni intervencije na pismima, osim uz saglasnost autora.

• Kada redakcija proceni da je objavljivanje nepotvrdjene informacije ili nagadjanja u interesu javnosti, obavezno je da se jasno i nedvosmisleno naglasi da ta informacija nije potvrđena.

II NEDOPUSTIVOST PRITISAKA NA NOVINARE

1. Novinarski zadaci se dobijaju isključivo od nadležnih urednika, a odlagannje objavljivanje bitnih informacija vrši se samo radi neophodne provere tačnosti istih. Nedozvoljen je svaki vid pritiska na slobodu obavljanja novinarskog posla i bilo koji oblik cenzure, čemu se mora suprotstaviti.

• Javnost mora biti upoznata od strane novinara o pritiscima koji ugrožavaju slobodu informisanja i nezavisnost medija. Kršenjem profesionalnih i etičkih normi smatra se i autocenzura.

• Novinar mora biti zaštićen od strane urednika od svakog oblika cenzure i pritiska, bilo da dolaze od strane pojedinaca, interesnih grupa, izdavača/vlasnika, države, i slično.

• Kada urednik svojim intervencijama izmeni činjenice, kontekst i stavove novinara iznesene u tekstu/prilogu, novinar je obavezan da se od tih intervencija ogradi. Nedozvoljive su bilo kakve intervencije u pogledu sadržaja fotografije bez saglasnosti autora.

• Prilikom određivanja naslova teksta/priloga mora se postići da ne bude u suprotnosti sa suštinom teksta/priloga. Sam naaslov teksta/priloga podleže takođe etičkim principima kao i sam tekst/prilog.

2. Na uređivačku politiku ne smeju da utiču ekonomski i politički interesi izdavača tako da bi se javnost informisala netačno, neobjektivno, nepotpuno i neblagovremeno.

• Medij koji izveštava o pojedincima i kompanijama koje imaju vlasnički udeo njemu, mora da navede tu činjenicu, kao i u slučaju da izdavač medija ima vlasnički udeo u organizaciji, kompaniji o kojoj se izveštava.

3. Nedopustivo je prisiljavanje novinara da izražava mišljenja protivno njegovoj savesti.

• Odbijanje izveštavanja suprotno svojim opredeljenjima i moralnim načelima ne može biti osnov za kažnjavanje novinara. U slučaju prisiljavanja, treba da upozna javnost sa tom činjenicom.

III NEDOPUSTIVOST KORUPCIJE I SUKOBA INTERESA U NOVINARSTVU

1. Nikakvu materijalnu, ili bilo koju drugu vrstu koristi, novinar ne sme da traži ili prima za prikupljanje i objavljivanje, odlaganje ili sprečavanje prikupljanja ili objavljivanja informacija.

• Nedopustiva je prodaja ili ustupanje drugim medijima bez saglasnosti izvora informacija dobijene, pribavljene dokumentacije u svrhu medijskog izveštavanja: dokumenta, audio/vizuelni zapisi, knjige… Ti materijali treba da ostanu u posedu redakcije.

• Troškovi puta, hotelski, ugostiteljski i drugi koji nastaju u toku prikupljanja materijala, uzimanja intervjua, izjava…idu na teret redakcije za koju novinar izveštava.

2. Novinar ne sme da primi poklon, koji bi mogao da se smatra vezanim za obavljanje njegove profesije i da može uticati na objektivnost u radu. Nudjenje i eventualno primanje poklona obaveza je prijaviti redakciji.

   • Dozvoljeno je primiti u poklon samo propagandne materijale (olovke, notesi, kačketi, i slično), ili u predmetima neznatne materijalne vrednosti. Kada pojedinac, država, institucija ili organizacija plate putne i/ili druge troškove novinaru/uredniku/redakciji, obavezno se to mora objaviti u tekstu/prilogu, kao i kod izveštavanja sa profesionalnog usavršavanja, studijskog putovanja i slično, koje nije plaćeno od strane redakcije. Redakcija treba da plati službena putovanja, dnevnice, putne troškove novinara na zadatku, kao i prateće troškove nužne za izveštavanje.

3. Novinar ne treba da izveštava o temama u kojima ima privatni interes.

   • Novinar može da izveštava o temi, vezano za koju ima i lični interes, ako je u pitanju stvar od šireg javnog interesa (npr novinar koji živi u jednom delu grada piše tekst o potrebi da se u tom delu grada izgradi vodovodna mreža).

4. Neophodno je da novinar preduzme sve korake kako bi se izbegao sukob interesa, stvarni ili prividni. U situaciji kada je to nemoguće dužan je da bez odlaganja o tome obavesti urednika.

O ljudima s kojima je bliski krvni srodnik, u braku, sa kojima je u bližim porodičnim ili prijateljskim odnosima novinar ne treba da izveštava ili iznosi stavove, niti o temama u kojima ima lični, politički ili komercijalni interes, (član upravnog, nadzornog ili poslovnog odbora kompanije/organizacije/ kluba, i slično). Novinar ne bi trebalo da se bavi sektorom u kojem član njegove (bliže i dalje) porodice ili blizak prijatelj ima moć odlučivanja.

5. Novinar ne može paralelno da radi u PR i marketinškim agencijama, agencijama za lobiranje, državnim organima i institucijama, kao i političkim partijama.

   • Novinar ne može da učestvuje u političkoj, izbornoj ili medijskoj kampanji (političke stranke/kompanije, i slično), i ne može da radi u kontraobaveštajnim, obaveštajnim i drugim bezbednosnim službama ili rad za te službe.

   • Politička aktivnost članova porodice novinara/urednika može da nosi stvaran ili prividan sukob interesa.

6. Nedozvoljeno je da novinar bude u bilo kakvoj vrsti poslovnih odnosa sa subjektima čije aktivnosti pokriva.

   • Ukoliko takav odnos postoji, novinar je dužan da, po dobijanju zadatka, o tome obavesti urednika. Novinar ne izveštava o akcijama koje poseduje ili kojima namerava da trguje.

IV ODGOVORNOST NOVINARA

1. Daleko ispred odgovornosti novinara interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa je njegova odgovornost svojim čitaocima, slušaocima i gledaocima. Novinar mora osuditi kršenje ljudskih prava, zalaganje za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje na nasilje.

   • Kada se lični ekonomski, politički i drugi interesi prepliću sa profesionalnim dužnostima novinar mora da izvesti urednika o tome.

   • Polne, rodne, etničke, rasne, socijalne ili verske predrasude nespoive su sa novinarstvom, ni u otvorenom, ni u prikrivenom obliku, a nedopustivo je kolokvijalno, pogrdno i neprecizno nazivanje bilo koje grupe.

   • Kod izveštavanja o krivičnim delima, nacionalna, rasna, verska, ideološka i politička pripadnost, seksualno opredeljenje, socijalni i bračni status osumnjičenih lica ili žrtava, mogu se navesti isključivo u slučaju kada je to u neposrednoj vezi s vrstom i prirodom počinjenog krivičnog dela.

2. Jednom od najtežih povreda profesionalnih i etičkih standarda smatra se falsifikovanje dokumenata i plagijat.

Plagiranje je korišćenje tuđih informacija, ideja, istraživanja, fotografija i grafičkih prikaza bez adekvatnog navođenja izvora.

3. Pravilo pretpostavke nevinosti i ne proglašavanja krivim do izricanja sudske presude je primarno pravilo u novinarstvu.

   • Novinarii su dužni da poštuju pravo pretpostavke nevinosti i da štite privatnost i identitet osumnjičenog ili počinioca, čak i u slučaju priznanja krivice, ne samo zaštitu imena (označavanje osumnjičenog inicijalima), već i drugih podataka koji bi mogli da upute na njegov identitet: fotografija, adresa, opis izgleda, bračno stanje, socijalni status, pripadnost nekoj grupi, imena suseda, rođaka i prijatelja…i u slučajevima kada žrtva nekog krivičnog dela pristane na razgovor. Novinar je svstan moći medija i obavezan je da to ne zloupotrebljava.

   • Kod izveštavanja o počinjenom krivičnom delu, novinar mora da bude na oprezu da, u razgovoru s eventualnim svedocima, ne obelodani identitet žrtve, odnosno identitet i pravo na pretpostavku nevinosti osumnjičenog. Mora da ima u vidu mogućnost zloupotrebe i manipulacije kojima mogu da ga izlože tobožnje žrtve određenih krivičnih dela.

4. Zabranjeno je koristi neprimerene, uznemiravajuće, pornografske i sve druge sadržaje koji mogu imati štetan uticaj na decu.

5. Obaveza je novinara da poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina, osoba sa hendikepom i drugih ugroženih grupa.

6. Obaveza je novinara negovanje kulture i etike javne reči, poštovanje prava na odgovor, izvinjenje i blagovremena objava odgovarajuće ispravke.

   • Novinar je dužan da, bez odlaganja, objavi tačnu i potpunu informaciju, i u slučaju nehotične objave netačne, pogrešne informacija za koju se kasnije ispostavilo da je neosnovana optužba, glasina, uvreda ili kleveta.

7. Novinar ne sme stavljati svoj potpis ispod komercijalnog oglašavanja ili političke propagande.

   • Novinar treba da odbije plasiranje komercijalnog oglašavanja ili političke propagande u formi novinarskog izražavanja. Mora da bude posebno pažljiv kada koristi saopštenja za javnost, tekstove i druge materijale PR i marketinških agencija, kako im ne bi svesno ili nesvesno, direktno ili indirektno, obezbededjivao besplatan i povoljan publicitet.

V DUŽNA NOVINARSKA PAŽNJA

1. Obaveza novinara je da prilikom izveštavanja pristupa poslu sa dužnom profesionalnom pažnjom. Ne sme slepo da veruje izvoru informacija. Mora da polazi od predpostavke da se izvori informacija, često prilagodjavaju iskaze svojim, ili interesima društvenih grupa kojima pripadaju.

   • Novinar mora da obrati posebnu pažnju kako bi izbegao stvarnu ili prividnu pristrasnost, proisteklu iz prisnih ličnih odnosa sa izvorima informacija. Mora čitaoce/gledaoce/slušaoce obavestiti o neposrednoj koristi koju izvor može ostvariti od objavljivanja informacije. Kada izvor ima neposredan interes, ili se nastoji obračunati sa nekim, čitaoci/ gledaoci/slušaoci moraju o tome da budu obavešteni.

2. Kada novinar prećuti činjenice koje mogu bitno uticati na stav javnosti o predmetu izveštavanja učinio je isti prekršaj kao da da ih je namerno iskrivio ili izneo laži.

   • Obavezno mora da se navede podatak da su izvori informacija portparoli političkih stranaka, pojedinaca i kompanija, kada to jesu, jer imaju direktan uticaj na objektivnost izveštavanja.

3. Novinar mora učiniti sve da izbegne diskriminaciju po osnovi rase, pola, starosti, seksualnog opredeljenja, jezika, vere, političkog i drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla i slično.

• Te podatke navodi samo u slučajevima kada je taj podatak neophodan za puno razumevanje konteksta događaja o kojem se izveštava. Moraju se izbegavati fraze koje imaju šovinističke, seksističke, ili na bilo koji drugi način diskriminatorne konotacije („plavuša“, „bosanska glupost“, i tome slično).

VI IZVORI INFORMACIJA

1. Pravo je novinara da istraži okolnosti i činjenice o događajima od interesa za javnost.

2. Pretnje, iznude, proganjanja i obećavanje povoljnijeg izveštavanja nisu dopuštena kod prikupljanju informacija.

3. Teškim kršenjem kodeksa i standard proprofesionalnosti smatra se izmišljanje anonimnih izvora. Obaveza je novinara da ispoštuje zahtev izvora informisanja da ostane anoniman, prema javnosti a ne prema uredniku koji mora, da odobri anonimnost izvora, da zna i štiti indentitet anonimnog izvora.

   • Izuzev u situacijama kada se drugačije ne može doći do informacija od posebnog javnog značaja, ne treba koristiti anonimne (poverljive) izvore. Može se koristiti kada prema izvorima koji mogu da pruže informaciju „iz prve ruke“, za dokumenta koja direktno potvrđuju, ili, sama po sebi, predstavljaju informaciju posebno značajnu za javnost.

4. Izvoru informacija ne sme da se lažno predstavi ni novinar ni medij za koji radi, osim kada je to u javnom interesu, a u skladu sa drugim pravilima kodeksa.

   • Prikrivanje identiteta novinara i medija izuzetno se može primeniti samo kao krajnje sredstvo pribavljanja informacija, kada su iscrpljeni svi drugi metodi, a informacija je od izuzetnog značaja za javnost i uz odobrenje urednika.

5. Maloletnici se mogu intervjuisati isključivo u prisustvu ili uz saglasnost roditelja odnosno staratelja.

Nije dozvoljena zloupotreba od strane novinara emocije drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasuđivanja, kao ni unošenje neopravdanog straha niti davanje lažne nade. Takvi akti su najekstremnije kršenje etičkog kodeksa.

VII ZAŠTITA PRIVATNOSTI

1. Neophodno je maksimalno poštovanje privatnosti, dostojanstva i integriteta ljudi o kojima se izveštava. Kada su u pitanju javne ličnosti, pogotovo nosioci javnih funkcija, pravo na privatnost je suženo.

   • Kada se izveštavanja o nesrećama i krivičnim delima nije dozvoljeno objavljivanje imena, fotogafija ni bilo kakvih podataka koji bi direktno ili indirektno mogli da otkriju identitet bilo žrtve, bilo počinioca, pre nego što nadležni organ to zvanično saopšti. Mora se imati u vidu i težina mogućih posledica u slučaju eventualne greške/pogrešne pretpostavke u izveštavanju. I kada nadležni državni organi greškom objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, ta informaciju se ne sme prenositi.

   • Donekle ograničeno pravo na privatnost javnih ličnosti ne znači da se može kršiti bez pravog razloga i povoda. Podaci iz privatnog života javnih ličnosti objavljuju se isključivo kada je to u interesu javnosti, tj. ukoliko imaju direktne posledice na više ljudi, ili su u suprotnosti s duhom funkcije koju vrše, ili idejama koje javno promovišu. U slučaju smrti javne ličnosti, i kada je u pitanju informacija od javnog značaja, novinar mora da podje od njihovog zakonskog oslobadjanja od daljeg krivično pravnog gonjenja.

2. Kod izveštavanja o nesrećama i tragedijama u kojima ima stradalih ili su teško pogođeni materijalni i drugi interesi građana obavezno je izbegavanje spekulacija i prenošenja nedovoljno proverenih podataka. Kada događaji uključuju lični bol i šok, obavezno je pitanja prilagodi da odražavaju duh saosećanja i diskrecije, kao i kod fotografisanja i snimanja žrtava nesreća i zločina.

3. Nije dozvoljeno objavljivanje imena, fotografije ili snimka sa likom, kućom, zajednicom u kojoj živi ili prepoznatljivom okolinom dece, i u slučajevima da su ih dobili od državnih i javnih institucija.

VIII ČASNA SREDSTVA

1. Dozvoljeno je korišćenje samo časnih sredstava u prikupljanju informacija, fotografija, dokumenata, zvučnih i video zapisa.

   • Nije dozvoljeno objavljivanje materijala pribavljenih uz pomoć skrivenih kamera, prislušnih uređaja, osim u javnom interesu (kada su ugroženi život i zdravlje stanovništva, kada se radi o korupciji, zloupotrebi položaja i slično), i to uz strogu primenu jasno propisane i transparentne redakcijske procedure.

   • Nedozvoljeno je pribavljanje informacija podmićivanjem izvora.

2. Novinar treba da prekine da postavlja pitanja, telefonira, fotografiše ili snima privatno lice kada je zamoljen da odustane, osim kada za to postoji utemeljen javni interes.

3. Kada interjvjuiše predstavnike državnih i drugih institucija novinar ima pravo da kontinuirano postavlja pitanja za koja smatra da su od interesa za javnost, bez obzira na to da li su zamoljeni da to prekinu ili ne.

IX AUTORSTVO

1. Obavezno je poštovanje i primenjivanje pozitivnih zakonskih propisa koja regulišu autorska prava. Za reprodukciju medijskih sadržaja drugog izvora potrebna je njegova saglasnost, uz obavezno uvažavanje autora i uz navođenje izvora.

   • Kod parafraziranja tuđeg autorskog dela ili istraživanja, neophodno je navesti autora, odnosno izvor. Fotografije moraju da budu potpisane imenom i prezimenom autora ili vlasnika fotografije.

   • Neovlašćeni reprint, kopiranje fotografija iz štampanih medija, „skidanje“ (download) fotografija sa interneta predstavljaju kršenje autorskih prava, smatraju se teškom povredom Kodeksa. Fotografije se ne mogu ustupati bilo kome bez saglasnosti autora.

2. Nedozvoljeno je potpisivanje svojim tekstova, crteža, ilustracija, fotografija, video i zvučnih zapisa drugih autora. Kada na medijskom sadržaju radi vise novinara, saradnika obaveza je da se svi navedu, bez obzira koliko je ko doprineo-

   • Kao takve moraju biti označene fotomontaže i obrađene fotografije i jasno razgraničene od dokumentarne, izvorne, fotografije.

3. Novinar ne treba da potpiše medijski sadržaj kada nije učestvovao u njegovoj pripremi, kada je intervencijom urednika, lektora ili na drugi način izmenjen njegov smisao, ili je prepravljen, suprotan njegovom mišljenju i uverenju i u slučaju kada mu je ugrožena bezbednost.

4. Obaveza je urednika da ne potpiše novinara da ga ne potpiše kao autora medijskog sadržaja ukoliko ovaj smatra da bi time bila ugrožena njegova bezbednost. U tom slučaju opravdana je upotreba pseudonima.

5. Arhivski audio i video zapisi, fotografije koje nisu nastale na samom dogadjaju, a služe njegovom iliustrovanju, moraju da budu označeni kao arhivski.

X ZAŠTITA NOVINARA

1. Medijski radnici koji se pridržavaju ovog kodeksa uživaju podršku i zaštitu svog profesionalnog udruženja.

2. Novinar koji se pridržava profesionalnih i etičkih standarda ima pravo na pravnu i materijalnu pomoć u zaštiti od nasilja, pretnji, uvreda i drugih negativnih posledica zbog obavljanja novinarske profesije.

3. Svako ko smatra da je novinar povredio neku od odredbi ovog Kodeksa, može se obratiti Sudu časti i Savetu za medije.